Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Dom učenika srednjih škola "Angelina Kojić - Gina", Zrenjanin

 

Susret pitomaca bivšeg dečjeg doma u Zrenjaninu

Povratak detinjstvu
-računajte na nas kao što je domovina računala na naše majke i očeve

Hiljade poljubaca, zagrljaja, stisaka ruku, muško tapšanje po ramenu i pokoja suza-izdajnica u oku žamor, zrelih ljudi ,a dečji i setan i vedar.
Bilo je, zaista, dirljivo prisustvovati susretu pitomaca bivšeg dečjeg doma u Zrenjaninu i njihovom povratku detinjstvu. Njih 170 okupilo se prošle subote, povodom proslave četrdesetogodišnjice osnivanja doma i oslobodjenja grada.
Deca palih boraca, žrtava fašističkog terora i druga nezbrinuta deca bez roditelja počela su u dom da stižu početkom oktobra 1944.godine. Brigu o njima preuzela je domovina, dok su borbe za njeno oslobađanje još buktale.

-porodica poštovanja

"U strahotama rata ostali smo bez roditelja. Zvali smo se Alekse, Antoni, Avde, Antali. Naša društvena zajednica, i pored nebrojenih drugih ratnih posledica i poratnih teškoća, preuzela je staranje o našem detinjstvu, srećnoj mladosti i radnim uzletima.
Neposrednu brigu o našem svakodnevnom životu i socijalističkom vaspitanju vodili su plemeniti i humani ljudi, vaspitači i drugo osoblje doma.
Hvala im za školske lekcije koje su sa nama radili, za neizmerne radosti nad našim peticama, udarničkim značkama i sportskim uspesima. Hvala im za brigu nad našim bolestima, hvala im za traganja za našom izgubljenom braćom i sestrama.
Borićemo se da više nikad ne bude rata.
Prenosićemo na našu decu i decu naših prijatelja ideale koje smo u domu usvojili".
Tako su nekadašnji pitomci otvorili srce u povelji zahvalnosti koju su uručili osoblju doma. Kroz dom je, inače, do 1960.godine prošlo oko 1.000 dečaka. Iz njega su kročili u zrelost i samostalni život. Danas su ugledni radnici, inženjeri, lekari, oficiri, profesori, naučnici, kulturno i društveno-politički radnici. Jedna ogromna porodica u kojoj reči poštovanje i drugarstvo imaju puno značenja. Baš kao što se sa lica Angeline Kojić, sada starice, nekad upravnice doma, moglo pročitati puno značenje reči sreće. Njoj su se obraćali kao majci, dečački nežno i zadivljeno. I nisu ti njeni sinovi žalili ni truda ni para da na ovaj susret stignu. Neki su, čak, pobegli iz Amerike, iz Irana, ukratko-iz belog sveta.

Bivša upravnica je na zgradi u ulici Narodnog fronta broj 3 otkrila spomen ploču, povelje zahvalnosti uručene su Kosti Nadju, društveno-političkim i društvenim organizacijama Vojvodine i Zrenjanina.

Prekaljeni ratnik i revolucionar, narodni heroj Kosta Nađ bio je, videlo se to iz svakog gesta i pogleda, duboko dirnut susretom sa sinovima očeva i majki čiji je komadant bio u velikoj borbi za slobodu. I iskazao je to, dostojanstvenim i toplim rečima, pozivajući nekadašnje pitomce da budu dostojni borci za tekovine revolucije.
-vera u budućnost
-Nismo se ovim druženjem vratili samo detinjstvu-verujem da je podsećanje na dane prošlosti, i teško i lepo, u nama osnažilo potrebu da se za sve one ljudske, i našem društvu primerne vrednosti, koje smo nekad usvojili, borimo još upornije i istrajnije.- kaže Mile Prole, rodjen u Šipovu 1937.godine, koji je u domu živeo od 1949.godine. Danas je diplomirani ekonomista.

-Sad, kad smo ponovo zajedno, iz sećanja izviru i mnogi drugi dragi likovi. Ovde smo postajali ljudi, ovde smo bili braća, pod okriljem domovine, otud ta privrženost što i suzom zamokri-veli LJubomir Radišić, književnik rodjen 1935.godine, domac do 1954.

-Sad smo, opet,svi jedno biće. I ne možemo a da ne zažalimo što češće nismo zajedno, što se u ovom vremenu ljudi sve više otuđuju, što neke druge životne busije zaposedaju - kaže Vranjanac Božidar Stančić, rođen 1935.koji je u domu živeo od 1947.godine, danas tehničar u "Naftagasu".

Potpukovnik Đoka Pavlović, rođen u Čenti 1934.godine, proveo je u domu četiri godine, od 1945. do 1949. Žali što je život učinio da njihova velika porodica ne bude češće na okupu. I žali što su neki ideali zaboravljeni.
-Vreme je donelo potiskivanje plemenitih vrednosti i mnogo čega valjanog. Vladaju neki teški skorojevićski interesi. Verujem ipak: nadvladaće ono ljudsko, pobediće rad i poštovanje!
U borbi za tu pobedu, istina, treba mnogo dati. Nekadašnja ratna siročad su na to spremna. Uostalom, to su i poručili predsedništvu SUBNOR i CK SKJ, telegramom u kojem su rekli:
-Računajte na nas kao što je domovina računala na naše očeve i majke.